Šopluk - ili ti Stazama Šopova 09

[stara_planina]

Jeste li se ikada zapitali, šta se nalazi na krajnjem jugu Srbije tj. na tromedji Srbija - Makedonija - Bugarska?
Da li Vam se nekada desi da vidite na mapi neki vrh višlji od 1800 m sa obećavajućom okolinom, pa poželite da se stvorite tamo na neki način i uživate u svetu ispod Vas?
Ako je odgovor na oba pitanja DA, onda definitivno morate zakoračiti stazama Šopova, jer će Vas one odvesti u neki fantastičan svet...u deo Srbije, za koji sam uveren da i ne znate da još postoji. A evo, ja ću Vam prenetio deo njega.
Projekta ''Stazama Šopova'' guram već 2 godine unazad. Ideja je bila da se za nekoliko dana, uz pomoć autobusa naravno, prepešači taj Šopski deo Srbije od planine Dukat do Poganovskog manastira. Ove godine sam konkurisao sa tim projektom pri Miniostarstvu sporta i omladine, i projekat je prošao. Iduće nedelje u to ime, stižu nam studenti iz Sofije, Skoplja i Niša koji će predvodjeni nama prepešačiti navedeno, i skupiti stručne geografsko-biološke podatke o ovom delu zemlje. Kao deo priprema ovog kompleksnog projekta, morao sam par puta preći ove staze.Naravno Nivom. Predhodna 3 dana je bio konačni obilazak, i ja Vam ga ovom prilikom predstavljam.

Neka priča krene ovim zanimljivim detaljom,koji je očigledno dobro zabavio Mileta i Necka. Plan je bio da krenemo oko 3 popodne, put sela Radovnica, Opština Trgovište. Tog dana Sanja došla kod mene iz rodnog joj Vlasotinca, rešila da spava do ručka. Ja nešto čačkao po Google Earthu. U jednom momentu mene moji nešto zvali, ja izlazim iz sobe, i kako zatvaram vrata, iz brave se čulo KVRC, i kvaka samo poče slobodno da klizi po osovini, a jezičak ostao zaglavljen u futeru. Udaraj, šutiraj..ma vrata ni da mrdnu. Šta ću, devojka mi ostala zaglavljena tamo...na komšijku garažu, pa na moj krov, pa preko terase udjem u sobu. Sanja i dalje spava...tu je probudim, pa poče operacija spasavanja. Medjutim vrata se nedaju, Na kraju sam toliko bio očajan da sam u nedostatku rešenje morao listom od bonseka da sečem šarke na delu gde ulaze u krilo vrata. I uspeo sam...ali nakon 2 sata turpijanja. Zato je polazak i kasnio toliko.
Dao sam Nivi gas do daske, ali sa novim 4.vorostepenim menjačem, jednostavno, neće iznad 95 km-h. Osnovnu ekipu na ovom putovanju su činili moja malenskost, Vlada Pop (poznatiji učesnicima Karavana) i Kiza, predsednik planinarskog kluba Kalafat iz Niša.
Niš-Vranje-Trgoviše...fantastična 3 sata sa pauzama.

Ovo je jedan detalj sa putovanja. Dakle na samom skretanju sa autoputa ka Vlasotincu, nailazimo na ovaj prelepi spomenik poginulim iz prvog svetskog rata. I oblik, i tekst i sve ostalo, zavredjuje pažnju koju smo mu posvetili.
http://photos-b.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1162939406809_1627584111_425481_3570466_n.jpg

Medjutim nekih 30 km dalje smo naišli na poražavajuću scenu. Svi pamtimo Grdelički voz, krvavi pir Američkog pilota, debilnog objašnjenje dogadjaja još debilnijeg Veslija Klarka i samih žrtava. 2000.te, na godišnjicu stradanja je postavljen fantastični spomenik žrtvama. Medjutim, par godina kasnije, lopovi skinuli bronzani deo spomenika, koji predstavljao most u plamenu, i odneli ga. Niko se nije setio da reparira spomenik. Na 10 godina od incidenta, okupili se političari iz Beograda da, kao jelte, odaju poštu poginulima, pa čak ni tada nije pokrenuta inicijativa za reparaciju. Ovo je strašno kako se Srbi odnose prema mrtvima. Izgled spomenika danas:
http://photos-c.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1162939446810_1627584111_425482_70955_n.jpg

Ovo je tada pogodjeni most. Naravno opravljen je i u funkciji. Vidimo i tvrdjavicu od cigli, koje je Hitler pomahnitalo zidao po celoj Srbiji do mostova, ne bi li ih zaštitio od partizana.
http://photos-d.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1162939486811_1627584111_425483_3079828_n.jpg

I zadnja slika odavde, još jedna sramota. Ondašnje vlasti su pogodjeni voz ostavili pored pruge, kako bi se prolaznici iz drugih zemalja uverili svojim očima u tadašnje zlodelo zapadne alijanse. Ipak, nekome je očigledno to smetalo, pa je prvom prilikom po smeni vlasti, i ovaj spaljeni voz uklonjen sa ove lokacije ispod:

http://photos-e.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1162939526812_1627584111_425484_2909572_n.jpg

[stara_planina]

Milovan Velinov je naš domaćin u Radovnici i vodič po planini Dukat. S njim imam telefonski kontakt već neko vreme, ali mu nikada nisam oči video. Niti on meni. Ipak, naša ideja mu se svidela i trudio se da maksimalno pomogne projektu, od samog početka. Iako je praktično naš prvi susret bio to veče, prihvatio je da nas primi da noćimo kod njega. Njegova gospodja je spremila fantastičnu domaću večeru, a za doručak je bio i zeljanik - lokalni specijalitet, pita sa zeljem. Primili su nas kao predsednika države, i to je pravi odraz gostoljubivosti čoveka sa juga Srbije.
Jutro je donelo lošu vest.Dukat je bio pod maglom. Ramatrali smo opcije, ali odustajanja nije bilo. Morali smo ga preći. Zato domaćin seda u svoju Nivu ispred nas i vodi nas na sam vrh planine.
Jutro ispred kuće gde smo noćili:
http://photos-f.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1162939566813_1627584111_425485_2098858_n.jpg
Selo Radovnica:
http://photos-h.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1162939646815_1627584111_425487_938469_n.jpg
Nekadašnja seoska škola:
http://photos-a.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1162939686816_1627584111_425488_5874791_n.jpg
E ovde već činimo prvo dobro delo tog dana. Na početku uspona srećemo prijatelja naššpeg domaćina, žitelja jedne mahale sa planine,a inače policajca iz Vranja.Radio je noćnu smenu.Autobusom je došao do Radovnice, a onda pešaka 15 km uz planinu do kuće. To je normalni život ljudi dole. Zbog izuzetne kondicije i napornog života, ovi ljudi i žive po 100 godina.Ipak, danas nije morao da hoda...povezli smo ga do njegove mahale.
http://photos-b.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1162939726817_1627584111_425489_1419996_n.jpg

Inače, naš domaćin, iako sam u svojoj Nivi, nije imao mesta za prijetelja, jer je sva sedišta izbacio napolje, ne bi li imao više prostora u kolima za transport šumskog voća, od čije prodaje i ubiranja, hrani porodicu. Zato dobroćudnog policajca primamo u našu Nivu;
http://photos-c.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1162939766818_1627584111_425490_6439995_n.jpg

[stara_planina]

Srećemo se sa prvim autohtonim, ako mogu tako reći, detaljem sa juga Srbije. Oni su su bili deo Staroplaninskog karavana, znaju da su stare kuće pokrivene, tankim kamenim pločama, odnosno šinglama. Na ovom podneblju ljudi su pokrivali kuće mahom senom. Evo jedne pastirske staje visoko na planini, sa takvim krovom:
http://photos-e.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1162946846995_1627584111_425492_6065242_n.jpg

Na žalost, kako smo već na visini od oko 1500 metara, i kako ulazimo u zonu magle, fantastičnih pogleda smo uskraćeni. Zato evo razočaranih lica Popa i Kize:
http://photos-f.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1162946886996_1627584111_425493_7120819_n.jpg

Osim magle, dočekali su nas i katastrofa putevi - posledica kiše koja je još padala kada smo stigli. Srećom pa sam imao one specijalne gume:

http://www.facebook.com/photo.php?pid=425493&id=1627584111#/photo.php?pid=425494&id=1627584111

[stara_planina]

Ovde sve dve ekipe pretapaju u jednu. Naš domaćin ostavlja svoju Nivu i prelazi kod nas. Pauza se koristi radi objašnjenja, šta bi se sve videlo da nema magle:
http://photos-h.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1162946966998_1627584111_425495_8159748_n.jpg

Približavamo se vrhu Bele vode 1828 m.n.v. (ili golemi vrh - po Topo mapi). Iznenada na putu nailazimo na jato jako mladih jarebica, koje pod okriljem magle se slobodno šetaju. Trčale su ispred Nive jedno 200 metara dok nisu skontale da treba da uzlete:
http://photos-a.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1162947006999_1627584111_425496_626791_n.jpg

I konačno sam vrh:
http://photos-b.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1162947047000_1627584111_425497_3153730_n.jpg

Pop je usput ulovio neku pečurku:
http://photos-e.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1162947207004_1627584111_425500_364158_n.jpg

Meni ,lično, bile interesantnije zaostale borovnice:
http://photos-f.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1162947247005_1627584111_425501_2084016_n.jpg

[stara_planina]

Vrh ove planine, dakle, jedne nedodjije, je bio očigledno bio strateško mesto. Kvadratni kilometar oko vrha je prožet kanalima, podzemnim sobama i prolazima. Sve to uraslo u korove i šikare pa se i ne vidi ulaz, medjutim šetajući se odjednom slučajno naidjete na puškarnice kao što je recimo ova:
http://photos-g.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1162950767093_1627584111_425502_3995866_n.jpg

Ljude sa lokala ne interesuje previše istorija. Očigledno su oni najviše patili zbog politika država u okruženju, pa se trude i da zaborave šta su doživeli, a priče o ratovima se ne prenose sa kolena na koleno.Mislio sam da su ovo rovovi iz drugog svetskog rata (odbrambena linija rezervista moravske divizije, treće armijske oblasti pod komandom Milana Nedića), medjutim domaćin se ipak prisetio neke priče da je ovde tokom bitke svoje vojnike lično bodrio Bugarski car Ferdinant, koji je vladao do kraja prvog svetskog rata. Dakle reč je o balkanskim ratovima i prvom svetskom ratu.
Probali smo da nadjemo ulaz u puškarnicu, ali nije se moglo unutra NIKAKO !!!
http://photos-h.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1162950807094_1627584111_425503_1017335_n.jpg

Inače, ono što ni ja nisam znao, je da je planina Dukat (južna strana, tik uz granicu sa Makedonijom) bogata rudama i da ima par aktivnih rudnika, koje drže Ruski tajkuni. Tu se eksploatiše olovo i cink,a ima i prinesa zlata. Kamioni sa rudom obično idu preko Bosilegrada asfaltnim putem. Medjutim. Jedan prepun kamion se uputio ovim blatnjavim putevima preko vrha dukata i na jednom mestu proletos prevrnuo. Kamion slupan, vozač preživeo, ali ruda otišla niz padinu. Tamo gde je ruda prekrila zemlju, trava nikla više nije. Na ovoj slici Pop i Milovan pokušavaju na toj padini da otkriju trunke zlata (bezuspešno, doduše):
http://photos-a.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1162950847095_1627584111_425504_4927838_n.jpg

A, evo, ovde se može i videti, zašto se kamion prevrnuo. Nikome nije jasno, zašto je vozač pokušao da izadje na Radovnicu:
http://photos-b.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1162950887096_1627584111_425505_4007496_n.jpg

Negde oko 12 sati je počela magla da se diže. Prvo sa zapadne strane. Sada nam se pružio pogled ka mahali našeg saputnika-policajca, sa početka putopisa:
http://photos-c.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1162950927097_1627584111_425506_75050_n.jpg

Ipak, dalji put ka vrhu Crnook (1881 m), nikako nije mogao da da izbegne gustu maglu:
http://photos-f.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1162951047100_1627584111_425509_5460903_n.jpg

[stara_planina]

Dakle, Opština Bosilegrad i Opština Trgovište (mesto Radovnica) su razdvojena visokom planinom Dukat. Medjutim vekovima su se porodice mešale, prelazile sa jedne na drugu stranu, ali to je u ono vreme (a Boga mi i u ovo) bilo moguće samo leti kada nije bilo snega. Ipak, za Pavlovdan (sredina jula,ako ne grešim) vekovima unazad se na spoju dve Opštine, na Kalovskom plandištu (1754 m.n.v) se održava sabor seljana sa Trgoviške i Bosilegradske strane planine. Zadnjih godina goste sa Bosilegradske strane predvodi Predsednik Zaharijev, koji kamionima uspinje na ovu visinu trubače. Cela ova tradicija je jako lepa, ali ima i ružnu stranu- djubre na sve strane po visoravni:
http://photos-g.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1162951087101_1627584111_425510_2102873_n.jpg

Ipak, neka se zna da smo na sutrašnjem susretu sa Zaharijevim preneli vest o ovome, i pred nama je naredio telefonom da se Komunalci popnu gore i pociste djubre.S obzirom na čistoću ulica Bosilegrada,koui smo to popodne zatekli, dakle evidentnu pažnju o ekologiji, i ne sumnjam da je ova gomila djubreta već uklonjena. Idemo dalje. Na saborištu je prisutna i neka vrsta mini-Arbanaškog kladenca. Voda ledeeeena.
http://photos-h.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1162951127102_1627584111_425511_5068672_n.jpg

300 metara ispod vrha, okružen ljudskom rukom zasadjenom borovom šumicom, se nalazi partizanski spomenik. Možda sam ja jedini koji još pridaje značaj ovim stvarima, pa smo stali da pogledamo na šta liči:
http://photos-c.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1162953727167_1627584111_425514_6456385_n.jpg

Medjutim tekst na njemu (ako neko od Vas zna Bugarski) je fantastičan za našu priču, shodno da na projekat dolaze upravo studenti iz tri na spomeniku navedene zemlje:
http://photos-d.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1162953767168_1627584111_425515_4244887_n.jpg

Pogled iznad spomenika ka Crnooku nije otkrivao ništa osim nepregledne beline. Ogromni TV relej koji je tu prisutan, iako udaljen od nas par stotina metara se nije ni nazirao. Zato smo odustali od uspona na vrh, jer toliko željeni pogled sa njega na Makedoniju Bugarsku Niš i sl, bi izostao definitivno...
Zato nas je domaćin Milovan odveo na jednu drugu zanimljivu lokaciju. Legenda kaže da nekada davno je na saborištu nekada bilo veliko jezero,a oko njega ispaše, kao što je i danas. Medjutim u jezeru živeo vodeni bik, koji je izlazio iz jezera i oštrim rogovima ubijao volove seljana. Seljanima prekipelo, te odaberu najvećeg vola što se mogao naći na Dukatu pa mu na rogove zakačili čelične oštrice, i ostavili ga pored jezera. Vodeni bik izašao i posle teške bitke bio je poboden od strane vola. Ranjen, kaskajući udje u jezero, a voda se poče odlivati niz planinu. Da bi sprečili odliv vode i potop nižih jezera, seljaci napraviše mobu, pa počeše praviti branu. Ali bi kasno, te voda ode Dukatskom rekom. Da li je ovo istina, Bog će ga znati. Ipak, ostaci brane su i dalje prisutni:
http://photos-e.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1162953807169_1627584111_425516_2825516_n.jpg

[stara_planina]

Usledio je spust do vodičeve Nive, odnosno do lokacije Skršena straža (1666 m.n.v). Tu je usledio rastanak. Nas je put vodio ka Bosilegradu dolinom Dukatske reke, a vodič se vraćao porodici u Radovnicu. Na krovu njegove Nive sam nekako fiksirao aparat za grupnu fotografiju. Vetar je šibao velikom brzinom. Sutradan nam je Zaharijev otkrio da je ta lokacija predvidjena za elektro-vetrenjače.Sa razlogom, definitivno.
http://photos-g.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1162953887171_1627584111_425518_2310126_n.jpg

Evo, i Nive nam se rastaju:
http://photos-h.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1162953927172_1627584111_425519_4116088_n.jpg

Put dalje ka Bosilegradu nam je doneo relativno oštre nizbrdice. Sa nižom nadmorskom visinom smo ušli u fantastične šume. Krajolik (i put) neodoljivo podseća na put Krvave bare-Piljski vodopadi, sa Stare planine:

http://photos-a.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1162953967173_1627584111_425520_4821924_n.jpg
http://photos-b.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1162954007174_1627584111_425521_3497022_n.jpg

I kao pandan Toplom dolu, ulazimo u selo Dukat, po kome planina nosi ime. Prva stvar na koju nailazimo je prelepa crkvica:
http://photos-c.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1162957687266_1627584111_425530_6019998_n.jpg

Seoska zadruga:
http://photos-d.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1162957727267_1627584111_425531_7687095_n.jpg

A u zadruzi scena koja neodoljivo podseća na refren one pesme grupe SMAK ''Šumadijski bluz''
http://photos-e.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1162957767268_1627584111_425532_1994791_n.jpg

Nakon pola sata putovanja i daljeg spusta, dolazimo do vrlo važne raskrsnice na planini. Levo,preko mosta se preko Divlje kobile ide za Vranje, a desno u Bosilegrad:
http://photos-g.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1162957847270_1627584111_425534_5536117_n.jpg

Do samog ulaza u Bosilegrad malo nas deli, ipak zastajemo još par puta da uživamo u ovoj klisurici:
http://photos-a.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1162957967273_1627584111_425536_2134803_n.jpg

[stara_planina]

Sledi uključenje na jedini magistralni put koji spaja Bosilegrad sa ostatkom Srbije iz pravca Vlasinskog jezera.
Baš kao Dimitrovgrad-Caribrod (i Strumica u Makedoniji), i Bosilegrad je pripojen Srbiji Nevskim Ugovorom iz 1919. godine, u ime ratne odštede za materijalne gubitke tokom okupacije 1915-1918. Grubo razmišljanje iz tog vremena sa naše strane, i ignorisanje činjenice da zbog geografske odsečenosti i prisutnosti jezgra Bugarskog nacionalnog pokreta, nije moguće sprovesti trajnu Srbizaciju Bosilegrada (pogotovo nakon spaljivanja istog od strane Vojvode Vuka kao osveta za gušenje Topličkog ustanka) je dovela do više pred-incidentnih situacija tokom 20.tog veka. Verovatno nam je na ruku išla činjenica da je Bugarska manjina u socijalističkoj Jugoslaviji imala daleko kvalitetniji život i bolje mogućnosti nego oni u matici,koja je bila pod uticajem SSSR-a. Danas, tog nacionalnog gneva Bugara ovde na lokalu gotovo i da nema. Za mnoge je Jugoslavija i dalje ime zemlje u kojoj žive, a uredne Titove slike i dalje vise na zidovima soba. Čak sam prisustvovao i ljutnji jednog meštana, jer je komšija (zbog porodičnog slavlja) okačio Bugarsku zastavu na fasadu svoje privatne kuće. Ipak, preklapanja nacionalnih osećanja i pripadnosti tu i tamo ima...a ko ih potencira, ostaje tajna. Evo jednog primera sa samog ulaza u grad (PS...ispod ove plave pozadine na prvom slovu E je originalno slovo bilo N)
http://photos-c.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1162958047275_1627584111_425538_6418397_n.jpg

A koliko su vlastodršči SFRJ imali poverenja u Bosilegradjane svedoči ovaj betonski bunker sagradjen u periodu najveće netrpeljivosti izmedju SFRJ i SSSR. Umesto na početku Bosilegrada, on je Jugoslaviju od eventualnog napada Sovjeta, branio na izlazu iz grada.
http://photos-d.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1162958087276_1627584111_425539_5399328_n.jpg

Toliko o istoriji. Smestili smo se u izdvojeno odeljenje internata učenika (i učenica) srednjih škola Bosilegrada. To,naravno, nakog toga što smo našli zajednički jezik sa opasnim čuvarem internata:
http://photos-e.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1162962367383_1627584111_425548_4460705_n.jpg

Prvo smo krenuli da rezervišemo mesta u etno-kući Radecki na keju. Enterijer ove etno-kuće,koji Vam slikama prenosim, se u potpunosti poklapa sa konceptom programa ''Stazama Šopova''. Etno hrana, etno muzika...
http://photos-b.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1162962567388_1627584111_425553_6297383_n.jpg
http://photos-c.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1162962607389_1627584111_425554_4304358_n.jpg

Jedino ne razbra poruku koju je gazda želeo da prenese kačeći hajdučku sablju iznad ove frajerske fotografije Tita:
http://photos-a.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1162962527387_1627584111_425552_1472151_n.jpg

[stara_planina]

Čoveče, a cene su totalna socijala. Ovo mu dodje kao SOS prodavnica. Samo što se pije...Kao dokoni Piroćanac, moram ovo da podelim sa Vama:
http://photos-d.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1162962647390_1627584111_425555_5126303_n.jpg

Bosilegrad je jedan prelep gradić. Arhitektura je zadržana autentična, i zato kada se šetate ulicama, imate osećaj da ste se vratili u prošlost. To su stari kućerci sa ,obavezno, vinovom lozom koja se penje uz fasadu do krova. Evo nekoliko detalja sa ulica,Ovo je stara gradska česma. Vrlo sličnu ima i Dimitrovgrad:
http://photos-f.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1162962727392_1627584111_425557_3490587_n.jpg

A ovo je, nećete verovati, zgrada suda iz Turskog vremena. Očuvana u potpunosti. Ja ne znam kako ovo do sada nije pretvoreno u muzejski prostor (poput primera iz Pirota):
http://photos-b.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1162969487561_1627584111_425577_1932941_n.jpg

Ovde se penjete do stare sudnice:
http://photos-c.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1162969527562_1627584111_425578_2925343_n.jpg

http://photos-d.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1162969607564_1627584111_425579_7593800_n.jpg
http://photos-f.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1162969687566_1627584111_425581_6018849_n.jpg

[stara_planina]

E, ja ovde stajem sa pisanjem, dok se ne uverim da neko čita ovo, i da vredi pažnje ovo što pišem...

[Darko]

Ne posustaj! Čitamo i uživamo! :ziveli:

[milE]

Čita, nego šta. Samo napred Mlađo :D :ziveli:

[stara_planina]

:) Dobro, idemo dalje.
Usputne slike iz Bosilegrada:
http://photos-a.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1162969407559_1627584111_425576_1185716_n.jpg
Zanimljivo je da se na Dukat planini vodi brojčani rat izmedju Niva i UAZ-a. Trgovište je nadmočno u broju Niva,dok se u Bosilegradu one gotovo i ne mogu videti.Sve sami UAZovi, i čini mi se da sam ih video na ulicama više od putničkih vozila.
Vraćam se na priču.
Ispalo je da je tog dana bila godišnjica oslobodjenja Bosilegrada u drugom svetskom ratu, pa predsednik nije mogao da nas primi. Prijem je ostavio za prvu stvar sutra. Ostalo nam je celo popodne koje smo morali nekako ubiti. Sa nama je bio turistički katalog ''Land of shopska'' koji je par godina ranije izdala Natura Balcanika našeg prijatelja Sergeja Ivanova, i koji je poslužio kao inspiracija za Stazama Šopova 09. U njemu se iz nekog, tada još, nama nepoznatog razloga preporučivao odlazak na farmu ''8. dan'' i crkvu na prigraničnom selu Izvor. Obe stvari su se manje-više nalazile na istom putu. Ustvari nije bilo pravog puta,pa je usledio nov off-road. Panorama Bosilegrada sa početka uspona:
http://photos-h.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1162969767568_1627584111_425583_6428555_n.jpg

Farma ''8. dan'' predstavlja najbizarniji deo ovo trodnevne avanture. Ustvari i ne znam kako da Vam opišem taj dogadjaj, a zbunjeni onim što smo zatekli nismo se setili da napravimo više fotografija.Ali da krenemo. Reč je o možda 10 hektara drvenom ogradom ogradjene zemlje.Unutar se nalaze dva brda,jedno golo a jedno pod šumom, i reka koja izvire na vrhu tog spoja a potom teče dolinom koja je opet deo te farme. Na golim delovima površine, su belim kamenjem iscrtani ogromni krugovi sa čudnim šarama unutra, a sve je to okrenuto ka nebu.Evo preko Gugla to izgleda ovako:
http://i32.tinypic.com/r0b1gp.jpg
Unutar kompleksa,što na golom brdu a što u šumi, je prisutno oko 15tak objekata,gradjenih od drveta i blata.Svaki objekat je ustvari jedna soba.Unutar svakog objekta je krevet presvučen grubim ćilimom, a iznad i oko kreveta police sa religioznim knjigama.Svaka kućica je posvećena drugoj religiji.Ipak i pored dih ''dubokih knjiga'' skoro na svakom krevetu se nalazio neki časopis ilustrativni domaći časopis posvećen modi, životu mladih i sl.
Izmedju kućica su bili čudni objekti bez neke posebne namene.Ormari od stakla, zatim brojne skulpture od otpadnog gvoždja oblikovani tako da neodoljivo podsećaju na zmije, koje su inače na ulazu u kompleks, pravilom ponačanja posetioca, zaštićene kao svete životinje na farmi,ali na nijednu pravu nismo naišli. Na zemlji je bilo puno sitnog kamenja poredjanog u nekim definisanim formacijama, ali tu i tamo razbacanih piramida od stakla. Ako izuzemo obu bizarnost, ceo kompleks se po veličini izgledu ali i uredjenosti mogao bez problema porediti sa onim što je danas Djavolja varoš.Samo što mu fale oni kameni djavoli.Ali čak i oblik reljefa neodoljivo podseća na tu lokaciju.
Ulaz na farmu:
http://photos-a.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1162969807569_1627584111_425584_3522633_n.jpg
Izgled objekata u šumi, i mostića koji ih povezuju:
http://photos-a.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1162978687791_1627584111_425592_4865094_n.jpg
Unutrašnjost objekta:
http://photos-c.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1162978767793_1627584111_425594_3426725_n.jpg
Pogled sa jednog brda na drugo:
http://photos-d.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1162978807794_1627584111_425595_4093478_n.jpg
Pogled sa drugog brdo na prvo:
http://photos-f.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1162978927797_1627584111_425597_540962_n.jpg

[stara_planina]

Kada smo ušli u prvi objekat, naišli smo na obeležja vudu magije i magije druida. Bili smo ubedjeni da je reč o sektačkom mestu. Tim pre jer nosi naziv FARMA, 8.MI DAN...Medjutim posle obilaska celog kompleksa shvatili smo da nije reč o tome,niti o ičemu negativnom. Autor ove farme je zeleo da verovanja tj verska osećanja svih ljudi na planeti spoji na jednom mestu. Šta više,u kućici posvećenoj najviše pravoslavlju, nalazi se pohvalnica za učinjeno od Vranjskog vladike,a zna se da se naša crkva apsolutno ogradjuje o sektaša i osudjuje ih.
U selu ispod smo sreli autora ovog bizarnog parka. Reč je o mršavom starcu od nekih 65 godina. Zahvalio se što smo bili posetioci. Uz priču smo saznali da je kompleks sam zidao više od 30 godine,ali prave motive i pobude, nismo saznali.
Vredi napomenuti da smo u knizi utisaka, naišli na poruke posetioca čak i iz Vijetnama...Farma ''8.dan''-definitivno najbizarnija lokacija Srbije.
U selo Izvor smo se uputili zbog neke crkve, velikih razmera. Medjutim ulaskom u to selo, skontali smo da uopšte nije reč o selu,već o mrtvoj varošici. To su raskošne kuće iz 19tog veka mahom u stanju raspadanja.Most u centru sela uraso u koprive.Sve me je to podsetilo na onaj Stingov spot ''Fields of gold''. Pogledajte ga na netu obavezno.
A u sred sela, ogromna...ne crkva nego hram.
Ljudi moji, to je hram veličine Saborne crkve u Nišu.Ovo je recimo fotografija na kojoj sam jedva uhvatio širinu objekta:
http://photos-h.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1162979007799_1627584111_425599_1903811_n.jpg
Dužina je duplo veća otprilike.
http://photos-a.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1162979087801_1627584111_425600_3631872_n.jpg
http://photos-b.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1162979127802_1627584111_425601_538376_n.jpg
Spoljašnost crkve je satkana od fantastičnih kamenorezačkih detalja:
http://photos-c.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1162979167803_1627584111_425602_1425084_n.jpg
A iza kamenih svodova,ispred ulaza u crkvu su brojne freske na zidu:
http://photos-h.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1162987208004_1627584111_425607_7911400_n.jpg

[stara_planina]

Zvonik je u okviru dvorišta crkve,ali izvojen. Pogled na natpise na zvonu ke otvorio neke nove dileme.Sa jedne strane zvona je ogromna godina proizvodnje (1895),a sa druge natpis koji sam uslikao, i koji sadrži brojne istorijske nesuglasnosti.Pre svega spominje se Makedonija, sa žigom države Aleksandra Makedonskog (sunce Virgina).Makedonska nacionalna svest u onom momentu nije bila probudjena,i pravo je pitanje šta predstavlja to.Drugo, natpis je očigledno na Bugarskom, ali se spominje u donjem tekstu i SERBSK. Totalno smo bili zbunjeni...
http://photos-b.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1162987288006_1627584111_425609_4134031_n.jpg

[kotcha]

Samo nastavi,prica je odlicna!

[LOVAC]

Mladjo tekst i slike su odlicni 5+,postavi jos koju sliku!

[stara_planina]

U, slika i priče tek slede...

[stara_planina]

Crkva je po izgledu i unutrašnjosti identična kopija saborne crkve u Vranju, i Dragomanu (Bugarska).To smo kasnije saznali od sveštenika koga smo sreli sutradan u Bosilegradu. Kao svaki važniji hram, i ovaj je posedovao otvorenu pevnicu-terasu koja se nalazi na spratu iznad samog ulaza u centralnu prostoriju:
http://photos-e.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1162987408009_1627584111_425612_6301351_n.jpg
Čuvar ovog objekta je vremešna starica Aska, jedna od preostale dve žive osobe iz ove varošice, koja zbog starosti jedva i priča. Ipak radost ,zbog retkih i nenajavljenih posetioca, na licu starice je bio lako uočljiv. Želela je da nam kaže mnogo toga, o svom životu, o prošlosti sela, ali uglavnom je nerazumno mumlala..i bila je toga svesna.
Sa vi ženen ? - upita me
Nisam - odgovorih.
Togava, ti da igrae kljočova i otkljočvaj čerkva, da se po vreme ženeš.
Ha, a šta ako neću da se ženim? :)
Dakle, starica Aska, čuvar hrama u selu Izvor:
http://photos-f.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1162987448010_1627584111_425613_4267069_n.jpg
Susret sa sveštenikom iz Bosilegrada nam je odgovorio na neka pitanja. Selo Izvor, danas selo a nekada varoš je bio centar tadašnje Opštine Izvor. Dakle centar svih dešavanja, sve do oslobodjenja od Turaka. Čak je i dobar deo sadašnje susedne Opštine u Bugarskoj Ćustendila, pripadao Izvorskom srezu. Nažalost, iz nekog razloga, ili možda zbog lobiranja uticajnijih ljudi, donešena je odluka, još za vreme Bugarske vladavine, da se centar sreza prebaci u do tada irelevantni Bosilegrad, koji se vremenom izgradio u grad, a Izvor totalno propao. Ipak, na grbu opštine Bosilegrad se nalazi hram iz Izvora, čisto da podseća ljude na prošlost. Sveštenik nam je čak i skrenuo pažnju na veliko učilište do hrama, koje je sada urušeno totalno,izuzev dva spoljna zida. Reč je, nećete verovati, o nekoj vrsti gimnazije. O tome sam neke podatke našao i na netu...Razgovor sa sveštenikom se završio legendom iz 19.tog veka, o izgradnji hrama. Skupi se narod pa ode kod Ćustendilskog paše da traži dozvolu za izgradnju crkve. Paša se složi,al reče da osnova objekta može biti velika kolika je površina kože najvećeg vola u selu. Seljani da zeznu pašu (naša rabota) zakolju vola, a onda kožu iseku na kaiš širok 1 cm,dužine oko 200 metara, i njime omedje okvir budućeg hrama...sagrade hram, a kaiš pošalju paši, pa mu napišu još u fazonu - ni pola kvadrata više od onog što rekoste.

[vukas]

fenomenalno, inspirativno, divno, ... svaka cast za sve: slike, text, podatke, ...

[stara_planina]

Naredni segment ću sa velikim razlogom posvetiti ovoj legendi, u naj naj naj najpozitivnijem smislu:
http://www.nadlanu.com/Blogs/blogimages/1169210969-364-f4083.jpg
Vladimir Zaharijev, predsednik Opštine Bosilegrad

Dan ranije u Radovnici, sin našeg domaćina Milovana, mi je na mobu pokazivao trenutno veoma aktuelan video klip, u kome Zaharijev, evidentno pod dejstvom alkohola, na nekoj svadbi kolo vodi, a onda napravi kolut napred, pa se opet uhvati u kolo. Ruku na srce, predsednici Opština na jugu Srbije su skloni raznim aferama koje narod dugo posle uzima u usta, medjutim bilo mi zanimljivo da je sin domaćina puštanjem klipa želeo da mi pokaže kakav je meraklija Zaharijev,a ne da ga uvredi ili ponizi. Tog predhodnog dana dok smo putovali preko Dukata, ostalo nam je jako upečatljivo da onog momenta kada se prešlo na teritoriju Opštine Bosilegrad, iako duboko u divljini, putevi su bili besprekorni, iako neki još zemljani. Sva, ali sva sela su bila povezana dobrim putevima sa Bosilegradom. Ovo je apsolutno nezamislivo i za bogatije Opštine u Srbiji. Na to bih dodao vest, koja je prošla nezapaženo zimus. Ogroman sneg je zatrpao mnoga od tih sela na iznad 1700 metara n.v. Ljudi danima odsečeni od sveta. Celo komunalno sa svim mašinama otišlo da otvori puteve i dostavi hleb gore,ali sve to išlo sporo. Dan prolazili, situacija se nije mnogo menjala. Zaharijev, uvidevši kako idu stvari, od muke nije znao kako drugačije da pomogne, pa uhvati lopatu i ode lično da spasi te duše gore. I spasio ih je...ovaj potez je bez porediv sa dolaskom Kralja Petra na Cer 1915. godine, u sred bitke. RTS o ovome nije ni reči rekao, što ''opravdava'' onu njihovu krilaticu - javni servis gradjana Srbije. Pa i ovo je Srbija gospodo Beogradska (poruka političarima), i to našom a ne njihovom voljom. Ako Vam je stalo do cele Srbije, onda im pokažite malo pažnje koju zaslužiše !!!
Osim prohodnih puteva u celoj Opštini, bilo je upečatljivo da su sve, ali ama baš sve ulice u gradu perfektno izasfaltirane, bez rupa. Ovo se odnosi i na minorne sokake koje koriste možda dve ili tri kuće. Higijena na ulicama za primer. Bez papira, djubreta, zalepljenih žvaka. Zaslugu za ovo ima evidentno ima Zaharijev kome je ovo treći mandat i koji, iako sa mnogo lošijim budžetom od recimo Vranja, Pirota, Leskovca, čini stvari svojim gradjanima, koje su žiteljima navedenih gradova odogzgo i dalje nezamislive. Uvek se nadje novca za neophodno,a pri tom nije uveo parking servis da pelješi sugradjane (po primeru ostalih). Zbog svega navedenog uživa rekordnu podrčku na lokalu. I šire...seljaci iz sela susednih Opština ga veličaju, jer upravo tim selima je mnogo bolji pristup Bosilegradu nego li matičnim Opštinama. A to znači bliži lekar, hrana, pomoć...
Dogovorili smo se sa njim da bude lično domaćin studentima iz projekta, i radujem se toj večeri koja će uslediti u Bosilegradu, i druženju sa njim.

[stara_planina]

Evo dela navedenog video klipa o Zaharijevu,sa telefona, ali onaj najupečatljiviji deo se ne vidi:
http://www.youtube.com/watch?v=1RLHL1c6cVc&eurl
Toliko o njemu.
Plan drugog dan je bio da se preko Lisinkog jezera dodje do mesta Božica a onda sledi off-road 10 km grebenom do mesta Krvavi kamen, ciljem putovanja drugog dana. Ispred samog Lisinskoj jezera ,opet u sred ničega, naišli smo na jednu ogromnu baštu sa prelepom baštenskom kućicom. Pop je insistirao, po običaju, da čuje , kako sam kaže, živu reč od domaćina koji je radio u bašti. Medjum debelo smo kasnili, i od svega je ostala fotografija:
http://photos-g.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1162987488011_1627584111_425614_2722921_n.jpg

U Božici smo dobili obeshrabrujuću informaciju. Put koji sam ja trasirao, oslanjajući se na snimke Google E.V., je gotovo obrušen i neprohodan (ne nalazimo se više na teritoriji Bosilegrada), i to je bila meni još jedna pouka da se ne treba apsolutno oslanjati na taj program. Sugestija meštana je bila da dodjemo do samog Vlasinskog jezera,a onda off-road do granice, odnosno Krvavog kamena.
Ovo je Miljevska planina. Jedan od niza bisera juga Srbije:
http://photos-a.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1162987608014_1627584111_425616_7057820_n.jpg

Mesto se zove Vlasina Stojkovićeva, počinje avantura putem koji koriste mahom Pinzevi i kamioni. To samo po sebi podrazumeva duboke jarke od visokih guma:
http://photos-c.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1162987688016_1627584111_425618_4246731_n.jpg

Nedostatak GPS-a, nas je često dovodio u konfuziju, na kojoj se zapravo lokaciji nalazimo u momentu. Imali smo topo kartu, ali teren dosta zbunjuje.
http://photos-e.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1163000008324_1627584111_425620_7554480_n.jpg

I konačno.Nakon pola sata uspinjanja kroz šumu, izlazimo na granični pojas. Izgled neodoljivo podseća na stepske pejzaže Stare planine.Iza mene na polovini polja je granica.Umesto graničnih kamenja je bezkonačna brazda dubine pola metra, a širine oko 20 cm.Nije urasla, održava se i verujem da je za to zaslužna Bugarska policija, jer su i njihovi putevi uz granicu (za razliku od naših) prohodni.
http://photos-h.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1163000128327_1627584111_425623_3910376_n.jpg

Ali ne samo da nisu prohodni, već na dobrom delu i ne postoje. Kako nam je cilj putovanja bila tačka na samoj granici, nisam imao izbora - redukcija, pa seci poljanu tik uz gore navedenu brazdu:
http://photos-a.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1163000168328_1627584111_425624_373671_n.jpg[

[stara_planina]

Ovo nije retka slika ovde. Žbunova kupina i borovnica, koliko Vam volja. Sladje voće skoro nisam probao. Svakog leta, hiljade i hiljade berača dolazi i pelješi ova brda, pritom uništavajući i same biljke. Za sada nema nekog ko bi sproveo zakon i sprečio ih u tome. Srećna okolnost je da je ove godine bila niska otkupna cena voća, pa nije bilo toliko motivianih berača. Zato se i sada, septembra, mogu naći ovakvi prizori:
http://photos-d.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1163000288331_1627584111_425627_7486867_n.jpg

I konačno...mesto sa nazivom Krvavi kamen. To je zapravo ogromna stenčuga visoka oko 3 mestra, koja kao šiljak viri iz žbuna borovnica,koji ga okružuje. Pobedonosno sam se popeo:

http://photos-e.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1163000328332_1627584111_425628_4178343_n.jpg

Medjutim, lako je čoveku da se popne negde u nekoj nedodjiji, kada ima dobar auto. Zato heroj ovog današnjeg dela priče neka bude moja Niva, koja preporodjena (remontovana) pred Karavan, je izdržala sve što sam od nje tražio:
http://photos-f.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1163000368333_1627584111_425629_8085303_n.jpg

Pogled sa Krvavog kamena ka severu, uz pojas granice, nam je ukazivao na nešto što nam je bilo jako zanimljivo:
http://photos-h.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1163000448335_1627584111_425631_75792_n.jpg

Nismo bili sugurni, je li na našoj strani granice ili Bugarskoj.Ali smo nastavili uz lgranicu dok nismo došli do nje. Imali smo sreće...bila je to zaostala osmatračnica naše vojske.Nalazi se tih uz naš granični kamen br.1692. Za razliku od one na brdu ''Major Katanić'' (poznata Karavandžijama) ova je bila iz perioda 1980tih i u vrlo dobrom stanju. Vreme ju nije pojelo, ali jeste obest posetioca, koji su šutirali vrata i prozore, i poput pomahnitale rulje u Podujevu 2004. (scena čupanja krsta sa crkve) isčupali gromobran sa samog vrha osmatračnice:
http://photos-b.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1163011688616_1627584111_425641_264053_n.jpg

[stara_planina]

Kasnili jesmo. Ali nismo mogli odoleti pogledima. A gde god baciš pogled sa njene terase, on se pruža u nedogled. Bilo ka Srbiji, bilo ka Bugarskoj. I Vlasinsko jezero je bilo kao na dlanu:
http://photos-c.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1163011728617_1627584111_425642_1999006_n.jpg

Pop je ipak uživao u pogledu kao obližnjem izvoru reke Jerme, kojoj je jedan relaksacioni instrumental posvetio Nikola Vranjković, lider naše grupe Blok-out.
http://photos-d.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1163011768618_1627584111_425643_4101267_n.jpg

Što se mene lično tiče, shodno mojoj hroničnoj brizi o tajmingu i o tome hoćemo li stići na vreme sve da pogledamo, moji pogledi su sezali ka severu i obližnjem selu Palja, našoj narednoj odrednici. Ispod mene su naš i Bugarski granični kamen, kao i ostatak nekadašnje Bugarske karaulice od kamena. Po načinu gradnje rekao bih da je iz perioda izmedju 2 svetska rata:

http://photos-e.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1163011808619_1627584111_425644_5760408_n.jpg

I još jedan ,poslednji, pogled ka Vlasini:

http://photos-f.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1163011848620_1627584111_425645_6652855_n.jpg

Sledi užasna deonica. Nažalost, manja nadmorska visina je podrazumevala i šumski pojas. Nedostatak graničnih patrola, i uopste saobraćaja na ovom putu je dozvolilo brezama i šikari da izraste u sred puta, i to tako na dužini od oko 400 metara. Ja se nervirao zato, al Kizi bilo zanimljivo da pravi fotografije:
http://photos-c.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1163012048625_1627584111_425650_5120892_n.jpg

http://photos-e.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1163012128627_1627584111_425652_1822042_n.jpg

[stara_planina]

Iz razloga koji ću Vam malo ispod objasniti, cilj putovanja je bilo selo Palja. Po planu i topo mapi, sa granice smo se trebali spustiti direktno u selo, i to na prvom mogućem skretanju levo, kod mesta Čukle...kao što i sami možete videti:
http://i30.tinypic.com/2ir0wuh.jpg

Medjutim, opet nedostatak GPS-a, tj nemogućnosti da odredimo trenutnu lokaciju, i totalna uraslost tog puta levo nas je zavarala pa smo prvo skretanje levo našli nešto ispred. I to jedva...U uverenju da smo na putu za Palju jurili smo napred nizbrdo kroz prelep beskonačni tunel od borove šume:
http://photos-h.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1163012248630_1627584111_425655_4995057_n.jpg

Medjutim, u jednom momentu mi je bilo neverovatno koliko se ta kratka deonica odužila. Ulazimo u selo i nailazimo na starce neke.
Izvinite, gde je ovde seoski manastir?
Pa ovde nema manastira...
Kako nema...pa jel ovo Palja?
Neee...Vi ste u Musilovoj mahali...
Skontamo da smo promašili skretanje na granici i otišli napred.

Medjutim morali smo do Paljskog manastira pa smo zaobilaznim putem preko Kostroševaca, došli do njega.

Gospodo Nivaši, predstavljam Vam Paljski manastir :

http://photos-a.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1163012288631_1627584111_425656_3958272_n.jpg

Neka Vas neugledna spoljašnost ne zavara. Reč je o jednom od 5 najstarijih očuvanih svetinja u modernoj Srbiji. Zapis o kraju izgradnje datira iz 818 godine n.e.
http://photos-b.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1163012328632_1627584111_425657_1260103_n.jpg

Verovatno najpoznatiji posetioc ovog manastira ikada, je naš Sveti sava, koji je dva puta ovde noćio. Prvi put kada je išao na hodočašće na Svetu goru, a drugi put na svom poslednjem putovanju ka Velikom trnovu (Bugarska).

http://photos-c.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1163012368633_1627584111_425658_8291069_n.jpg

Manastir je par puta skrnavljen u periodu posle Turaka. Najveće skrnavljenje je bilo 1945 godine kada je vojska partizana kamionom došla da skine futere i prozore sa crkve. Natovaren kamion se prevrnuo u reku, čim se malo odmako od crkve. Zadnja skrnavljenja su činili tragači za blagom. Kao što možete videti, počeli su radovi na restauraciji. Po podacima na netu, finansijer restauracije je bio izvesni Boris Petrov, lokalac koji živi u Švajcarskoj. Medjutim, kada je počeo da sumnja da dobar deo deviza ,koje šalje ovde izvodjaču radova, nestaje, prestao je sa finansiranjem a crkva je ostala opasana skelama...

[stara_planina]

Poštujući želju člana naše ekipe Čika Popa, da čuje živu reč čoveka sa lokala, uspeli smo se na vrh brda iznad do samog sela Palja. Ja sam sumnjao da ima žitelja jer urasao put nije to obećavao, ali sam se prevario. Od 80 kuća, jedna je imala ukućane. Iskoristili smo momenat da se upoznamo sa domaćinima, koji nas je ,iznenadjen našim dolaskom, poslužio kafom i rakijom, i tu smo proveli sat vremena u prijatnom razgovoru. Nas je interesovala priča o selu, okolini, manastiru, a domaćina o našim motivima putovanja. Pomislio je da smo neki kopači zlata, ali smo ga razuverili ;)
Ostala je jedna uspomena od ovog srdačnog susreta:
http://photos-d.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1163012408634_1627584111_425659_3915276_n.jpg

Spust od Palje do civilizacije nas je opet proveo pored Manastira, a jednim malim kanjonom potoka koji se ambiciozno zove - reka. Ali verovatno sa razlogom. Dubina ispod puta je ukazivala na nekadašnju količinu vode koja je nesumnjivo udubila kanjon i napravila postojeći reljef.Tu smo napravili par fotografija. Na žalost, fotografijama nisam uspeo da dočaram magiju ovog mesta. Ipak, i te slike,makar malo vrede...uverite se sami:
http://photos-e.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1163012448635_1627584111_425660_2593333_n.jpg
http://photos-g.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1163012528637_1627584111_425662_2502283_n.jpg
http://photos-h.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs254.snc1/10119_1163012568638_1627584111_425663_6233637_n.jpg

[stara_planina]

Dragi prijatelji,
ovu priču završavamo našim ponovnim kontaktom sa asfaltom tog 9.9.2009 te.
Desilo se to u mestu Klisura, vrlo blizu mnogo poznatijeg graničnog prelaza Strazimirovci:
http://i32.tinypic.com/2eyclzt.jpg

Poput Bosilegradskog Izvora,i ovo mesto nestaje zbog migracije stanovništva izazvano nedostatkom perspektive. Stare kuće i upečatljive fasade svedoče o nekada bogatom životu ovde. U razgovoru sa staricom sa slike smo saznali da je do pre 40 godina seoska osmogodišnja škola imala 1200 učenika i 40 učitelja.
Danas je prisutno 8 učitelja na preostala tri djaka...
http://photos-c.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc1/hs274.snc1/10119_1163012688641_1627584111_425666_1316359_n.jpg

Dragi prijatelji,
zahvalan sam na Vašoj pažnji.

Srdačno Vaš:
Mladen Mladja Stojanović
predsednik Srebrne glave i volonterski promoter jugoistoka Srbije.

[stara_planina]

PS...imam dosta pravopisnih grešaka, ali ne zamerite, sve je pisano u žurbi.

[jeronimo]

sta reci nego lepo, Mladjo svaka cast... :ziveli:

[milE]

Evo dela navedenog video klipa o Zaharijevu,sa telefona, ali onaj najupečatljiviji deo se ne vidi:
http://www.youtube.com/watch?v=1RLHL1c6cVc&eurl
Toliko o njemu.
U sunce ti, što je sočna ova teta sa sisama pored gospodina predsednika, i ja bi skakao da se dohvatim pored takvog milfa prve klase :krs: :ahaha: :ahaha:

[necko]

Dobra teta cista petica :ziveli: